Hormonalni disbalans i energetski centri
Autor: Tea Milanković
U poslednje vreme klijenti sve češće dolaze sa simptomima hormonalnog disbalansa, izlistavajući laboratorijske nalaze i doživotne recepte. Poremećaj rada štitne žlezde je na ivici epidemije, a žene sa regularnim ciklusom postaju „prave srećnice“. Međutim, same brojke i prekoračene granice dozvoljenih nivoa hormona mene ne interesuju, već prvo pitanje koje postavljam klijentkinji sa hipo ili hiper tireozom je kada je počela da “guta” svoje reči i kompromituje ono što zaista ona jeste i šta zaista želi. Isto tako, poremećaj ciklusa uvek nam postavlja pitanje šta je ono što sebi nikako ne možemo da oprostimo?
Hormoni su fizički nosači emocija
Prema drevnoj istočnoj medicini energetska ravnoteža je osnovni preduslov zdravlja, a ovo danas i moderna medicina dokazuje, što i mi našom logikom prepoznajemo. Sve više nam je jasno da kada su nam energije u disbalansu tada se zaustavlja njihov protok, a na mestu blokade dolazi do nagomilavanja energija, što vremenom dovodi do bola, tj bolesti. Ovaj bol se postepeno manifestuje, odnosno prvo se dešava na mentalnom nivou, u vidu teških i uznemiravajućih misli - brinemo. Ako se ova briga održava dugotrajnije tada dolazi i do emotivnih blokada, što dovodi do stresnih emocija – tuge, straha, stida, besa, itd. Tek kao poslednji nivo izražavanja ovog stanja disbalansa dešava se fizička promena u vidu oboljevanja.
“Poremećaj harmonije se dešava u svesti, u ravni informacije, dok se u telu samo pokazuje.” Bolest kao put, T. Detlefsen i R. Dalke
Naše telo je prožeto sa preko 72 hiljade energetskih kanala, koji na energetskom telu predstavljaju isto ono što nervi i krvotok predstavljaju na fizičkom. Inicijalne blokade nastaju upravo na ovom nivou – na nekom od energetskih kanala. Postoje tri osnovna kanala, koji povezuju i aktiviraju energetske centre u telu : jedna yin i jedna yang energetska vena, i jedna androgina. U jogi se ovi kanali nazivaju ida, pingala i sushuma. Ove energetske vene se nalaze sklupčane i neaktivne u prvom energetskom centru, na dnu kičme, a kada se povežemo sa energijom zemlje, nekom od vežbi uzemljenja, tada pobuđujemo ove vene, aktiviramo energetski protok kroz sve centre sve do 6. centra koji se nalazi u nivou čela – što se u istočnim tradicijama naziva i „treće oko“.
Nekome ovo „treće oko“ može zvučiti previše apstraktno i mistično, ali setite se kako izgledate kada ste zabrinuti – čelo je namršteno i glava polako počinje da boli. Isto tako, kada smo u balansu možemo sa puno strpljenja i tolerancije da gledamo na stvari, odnose, druge ljude... tada imamo jasno prepoznavanje.
Balansom energija do harmonije hormona i emocija
Ravnoteža koja omogućava aktiviranje 6. energetskog centra, koji je podloga 7. energetskom centru i osećaju smisla, duhovnosti i jedinstva, i koji nas otvara ka prepoznavanju naše svrhe zavisi od ravnoteže dualnosti u nama – yina i yanga i aktiviranje one središnje energetske vene, koja harmonizuje sve procese u našem telu, kao nota „La“ koja orkestru daje signal za uštimavanje.
Međutim, ukoliko smo u disbalansu, mi smo kao raštimovani orkestar, stvara se kakofonija, disharmonija, a kao posledica se najčešće javlja hormonski disbalans, jer na nivou 6. centra u mozgu imamo dve žlezde: pituitarnu (hipofizu) i pinealnu (epifizu) koja povezuje 6. sa 7. centrom. Hipofiza je zaista „šef orkestra“ za sve hormone u našem telu, i njena projekcija se nalazi u tački između obrva. Kada je ovde prekinut dotok energije, mi se upravo tu mrštimo, skupljamo obrve, zgušnjavamo i brinemo. Treće oko je, pak, povezano sa epifizom koja je u drevnim tradicijama poznata i kao „centar duše“. Kada je ona aktivna mi tada imamo tačku preko koje pristupamo našem „višem ja“, onom delu našeg bića kojim osvešćujemo život. Bez nje bismo bili na nivou intelekta, bez svesti – i bez mogućnosti evolucije.
U radu sa praktičarem energetske psihologije ulazite u prepoznavanje ključnih emocija koje blokiraju ovu ravnotežu, koje vas izmeštaju iz prirodnog toka i pokreta energije kroz telo. Jednom kada prepoznamo uzrok, detektujemo tu emociju koja nas uslovljava da spuštamo svoju vibraciju, mi znamo kuda treba da idemo. Da li je to teško? Način je uvek jednostavan, jer istina je jednostvana. Ono što je teško to je da se usudimo i priznamo sebi da zaslužujemo da budemo najbolja verzija sebe… najčešće je najteže usuditi se, biti hrabar i reći : Ja hoću, ja zaslužujem i ja to biram!
- ili je, ipak, vrlo lako…
A to je jedini uslov isceljenja – slobodan izbor!