Navike i uverenja koja kreiraju život

Autor: Tea Milanković

“Tvoja uverenja postaju tvoje misli,

Tvoje  misli postaju tvoje reči,

Tvoje reči postaju tvoje akcije,

Tvoje akcije postaju tvoje navike,

Tvoje navike postaju tvoje vrednosti,

Tvoje vrednosti postaju tvoja sudbina.“

- Mahatma Gandi 

Svako od nas je potpuno jedinstven u odnosu na svoje reakcije, svoj način na koji opaža realnost, svoje emocije, a pre svega toga u odnosu na svoje navike.  Navike su one akcije i reakcije kojima upravlja autopilot, nesvesni deo uma. Od vremena i načina kako spavamo, kako jedemo, kako govorimo pa sve do naše reakcije na svet i okolnosti, na druge ljude – sve ove navike definišu ko smo mi zaista, i koja je naša sudbina. I zato – menjajući svoje navike mi menjamo i naš karakter, a kada menjamo karakter tada smo mi kreatori sopstvene sudbine.

Da bismo menjali naše navike, programirajući autopilota da nas vodi u pravcu naših najdubljih želja i potreba, neophodno je menjati uverenja, jer ona su osnovna podloga i srž svake svesne, kao i nesvesne reakcije. Možemo reći da su uverenja softver koji pokreće tog autopilota.

Naša uverenja se najčešće kreiraju u odnosu na okolinu i ponavljajuće informacije koje primamo iz nje u najranijem periodu detinjstva, kada smo kao sunđerčići i upijamo sve što roditelji i ljudi oko nas govore i rade. Takođe, tada upijamo i emocije, i upravo u ovom periodu koji (u astrološkoj simbolici odgovara arhetipu Meseca) mi izgrađujemo naše primarne kodove emotivne inteligencije.

U Energetskoj Astrologiji balansiranje Mesečevog centra je uvek prvi korak koji nas uvodi u neohodan nivo odakle možemo pristupiti bilo kakavom rešavanju i menjanju negativnih obrazaca.

Kako nastaju uverenja?                 

Jedno od osnovnih negativnih uverenja koja stičemo u Mesečevom periodu jeste da nismo dovoljno dobri a samim tim ni prihvaćeni jer smo nešto pogrešili. Ovo je česta slika koja ispliva u radu sa klijentima, u kojoj se sećaju sebe iz perioda detinjstva, saterani u ćošak, ili “odbačeni” hladnim pogledom roditelja, ili uz grdnju ljutitim pokretom prsta osramoćeni kao krivi ili grešni, ili pak lošom ocenom na kontrolnom procenjeni kao nedovoljno dobri ili čak – nedovoljni. Posmatrano iz pozicije odrasle osobe, ovo i nije previše strašno i teško, međutim za dete koje gradi svoje uverenje u odnosu na to koliko ga drugi vole i prihvataju, ovo procenjivanje i označavanje kao “pogrešno, krivo, nedovoljno, sramotno, neprihvatljivo” se utiskuje u podsvesna uverenja, koja čine osnovne programe našeg autopilota. Vremenom mi svojim reakcijama potvrđujemo “ispravnost” tih uverenja.

Evo jednog primera koji može ilustrovati mehanizam uverenja koja uslovljavaju naše reakcije: detetu je rečeno da je važno da ne kaže baki da je i tetka bila sa porodicom na moru. Međutim, ono u igri spontano i bezazleno priča pred bakom kako joj je bilo lepo kada se sa tetkom igrala u pesku. U tom trenutku shvata da je pogrešila i doživljava snažan osećaj sramote jer je rekla nešto što nije smela. Dodatno joj grešku potvrđuje otac koji joj kasnije govori koliko je glupa i nespretna, i kako ona uvek “izvali nešto što ne treba pred drugima, te da je bolje da ćuti.” Kasnije, devojčica u ključnim momentima izražavanja, u osnovnoj školi, zatim i u srednjoj postaje stidljiva, ne diže ruku da odgovara, bira da ćuti. A kada je učiteljica ipak prozove, ona zbog nesigurnosti i nesvesnog uverenja da ona “uvek izvali nešto što ne treba pred drugima”, zaista izgovara nešto što ne treba i time dodatno potvrđuje ovo negativno uverenje. Ovakve situacije se nadovezuju vremenom stvarajući snažan program koji se zove: “ Ja ne znam da se izražavam u javnosti. Uvek ispadnem glupa i osramotim se.” Nakon nekog vremena, na važnoj prezentaciji u okviru korporacije, ova žena iako odlično pripremljena, spremna i sigurna u ono što treba da izrazi, iznenada doživaljava napad panike. Naizgled bez kakvog razloga. Ipak, uverenje programirano u detinjstvu, potvrđivano u period odrastanja sada postaje karakterna crta.

Da li je ovo moguće promeniti? Apsolutno. Uverenje nastaje jer smo dovoljni broj puta čuli tu rečenicu, i dovoljni broj puta ponovili ishod. Isto tako, promena nekog negativnog uverenja u pozitivno traži vreme i dovoljni broj ponavljanja.

Tehnikama tapkanja možemo da izazovemo promene i na svesnim i na podsvesnim uverenjima. Evo jedne vežbe iz knjige Energetska psihologija – naučite svoju energiju da radi za vas: 

Vežba tapkanje tačke na meridijanu trostrukog grejača – gamut tačka

Ovo je treća tačka na meridijanu trostrukog grejača, popularno nazvana Gamut tačka (Gamut point), a pozna­ta je i kao 9-ta tačka u EFT-u. Nalazi se u predelu između malog i domalog prsta. Stimulisanje ove tačke smanjuje otpor ka novim stvarima, olakšava prihvatanje promena, a pored toga nam omogućava i promenu na planu oseća­ja sopstvene vrednosti, kao i promenu navika (na primer navika ishrane ili zarađivanja). Tačku tapkamo oko tri mi­nuta, možda i malo duže, zato što ona ima osobine istraj­nosti, upornosti i jakih navika. 

Vežbu započinjemo najpre sa identifikacijom proble­ma (osećaj da nešto što želimo ne zaslužujemo) i osvešći­vanjem koliko je on intenzivan na skali od 1 do 10. Ukoliko je intenzitet veći od 5, najpre ga kroz jednu jasnu izjavu na glas prihvatimo i zatim otpustimo. Možete koristiti sle­deću izjavu:

“Iako ne zaslužujem da imam/budem/dobi­jem _______, ja duboko prihvatam sebe.”

Ponavljanjem ove izjave i istovremenim lupkanjem gamut tačke (minimum 3 minuta) dolazi do smanjenja intenziteta neželjene emo­cije, a dužim ponavljanjem i do oslobađanja.

Prihvatanje je prvo što mora da se desi. Tako da, ako postoji veliki otpor, izjava se može modifikovati u:

”Iako jedan deo mene želi neku promenu, a drugi deo želi da sve ostane po starom, ja u potpunosti prihvatam sebe”

Tako uspostavljamo lepu komunikaciju s tim entitetom u nama koji je u strahu, u problemima, i dajemo mu do znanja da ga prihvatamo takvog kakav jeste, da ga ne odbacujemo, da ga volimo i da smo zajedno. Afirmacija je u stvari ko­munikacija sa sobom, a ta komunikacija nam omogućava da dođemo do nekih promena, čak i ako se problem stal­no vraća. Prihvatamo taj stari deo sebe, ali i novi – i to je taj prelaz.

Nakon toga najbolje je prazan prostor odmah ispuniti novom pozitivnom afirmacijom:

“Ja sada biram da zaslužujem _______ (da nešto dobijem, da se u potpu­nosti rešim neke navike), i zato duboko prihvatam sebe.”

Na ovaj način povezivanjem svesnog i nesvesnog uma (tela) da rade zajedno usvojićemo lako nove pozitivne si­steme vrednosti. Možete definisati jedan cilj ili više, ali ih osmislite tako da vaš zadatak ima promenu u svojoj mate­rijalnoj formi ili u formi svog osećaja vrednosti. Kako su meridijan trostrukog grejača i meridijan slezine ključni u održavanju sreće i entuzijazma, ako je osoba zaglavljena u nekom negativnom obrascu ili hroničnoj depresiji, tap­kanje na Gamut tački će joj najviše pomoći da uđe u novo pozitivno stanje.